Fraza koja se često izgovara kada se osoba ( ili više njih ) susretne sa nekom pojavom koja je karakteristična za našu vrlu otadžbinu, čije se ime čuje u borbe strašnoj lomnjavi, za koju je Miloš pao i glavu dao, krv se lila za slobodu...
Obično izgovaranje prati ili defetističko odmahivanje rukom, ili sneni osmejak koji je karakterističan za patriote u blaženom stanju, starije osobe kojima stručno osoblje tri puta dnevno menja pelene, i samce u srednjim godinama od kojih roditelji sklanjaju oštre predmete po kući.
Radioaktivni otpad još od raspada Jugoslavije drže u šupi... Srbija je ovo...
Prodaju preduzeća za tepsiju ribe, a da na vlast dođe domaćin sa Biblijom u jednoj a krunom Nemanjića u drugoj, izvukli bi se iz krize, izvozili bi kuruze i u Kinu! Al Srbija je ovo...
Kupi sine Blic kad budeš išao na ispit, i okreni naslovnu da profesor vidi da čitaš Blic, da vidi da si njihov, on je sigurno neki demokrata, oni svi čitaju Blic, Srbija je ovo...
- Kako, her Mrkonic, kako je muglih da ein estradni menadžer bude tako visoko kotiran u vladajuće strukturen?
- I bre Hans, svi ste vi Germani neke picajzle, Srbija je ovo bre! ( kako se kaže oca mu jebem švapskoga ) Zerbien, ja! Šlivoknaps ! Mlade junge medhen ! Geld bite? Danke Dojčland.
