Di džej je srećan kada se dvoje smuvaju uz baladu koju im je upravo on pustio. Di džej je tužan kada vidi da je devojka koja se smuvala sa nekim drugim uz tu baladu ona koja se njemu dugo-dugo dopadala.
On misli da je usamljeni jahač-pesme teku za druge i njihov život se kreće, pleše...Samo njegov stoji u mestu, sedi na jednoj stolici i posmatra tuđu sreću.
