Nije ni negde ni nigde, čardak ni na nebu ni na zemlji. On je polu-jednika.
Jako daleko je i od komparativa, nije ni turbolativ s negativnim predznakom, nikada ne ulazi u poređenje.
On je skrajnut moćima dinamike koju njegova statičnost izaziva.
Senka bilijarske kugle koja od martinele odleti preko stola, možda čak ni to.
Glasačko telo čiji glas ništa ne menja, čuje se u fejd autu od samog starta izgovaranja fonema.
U saglasju je sa defektno-eolskim proticanjem vremena.
Konotacija u osnovi njegovog imenitelja kazuje da je centar, mada je paradoksalno on malo toga, ali sigurno ne to, ne centar pažnje, ne epicentar bilo kakvih zbivanja.
Najviši dometi učestvovanja u životu su mu cukićevsko gutanje kiseonika s tužnim akordima koji su oslikali njegov ravan EKG.
Kao i srednji prst, na primer, on postoji simbolično kao neki kurac u životu, može mu se jedino priznati bolno postojanje, i to samo polovično.
Nekada nekome neko srećno detinjstvo... Možda i ne tako srećno.
Sam sedi u "Poslednjoj šansi", cedi neku brlju špiritusne sadržine uz Tomu u pozadini i preko kariranog stoljnjaka dobacuje reči prijatelju koga je mogao imati. No, reči i njemu upućene padaju u limenu pikslu i dave se u pepelu otresenih želja koje je mogao imati...Od svega je ostavio samo prazninu iza sebe, a kako mu izgleda, i posle sebe... Mada on toga i nije baš svestan...
Srednjak (kašalj): "Druže, daj još jednu ovde..."
Konobar prolazi pored njega ne registrujući pojavu...
Najvažniji prst za žensko ushićenje.
- Za srećan ljubavni život je najvažniji ovaj srednji, do kažiprsta...
- Aaa...pa...normalno...
- Nije normalno! Njime otvaram džip, na dodir, skenirana jagodica prsta pa učitana u kompjuter Nisana....
