Šta ako...

I kreće scenario u glavi koji se nikad ne bi ostvario u stvarnom životu...
Ali kome se to jebe, lepo je dok maštaš.

:u oblačiću:

Znam da ima devojku već 112 godina, ali šta ako raskinu za koju godinu, i mi se slučajno sretnemo na moru, recimo, na plaži, uveče. Ja sedim na pesku sama, tiho je i duva neki vetrić. On sasvim slučajno dolazi sam na istu tu plažu... Ja se okrećem, sreću nam se pogledi i u tom trenutku on shvati da sam ja prava devojka za njega, strasno me poljubi i... seks.. nešto nešto... ljubav do kraja života.

Znam samo jedno pitanje od 112, ali šta ako padne baš to... Ja bih sve ispričala, nasmešila bih se asistentu, on bi se oduševio kako sam ja to dobro spremila, ne bi mi ni postavio drugo pitanje, i upisao bi mi desetku u indeks. Onda bih popila sve pare za prvu ratu za samofinansiranje..

Znam da skoro da nema šanse da mi dođe ovaj tiket, ali 112 hiljada za 50 dinara... Joj brate slatki... Kupio bih nov mobilni, i patike, i da da, boks marlbora. Ovaj vajsroj mi pokida pluća. Platio bih i 2 zaostale stanarine, i da, račun za net. Vratio bih i Đuri onih 50 evra, možda bih čak i otišao na neko putovanjce... Možda Pariz... Skroz bih tamo pojebao neku Mišel ili tako nešto...

Znam da je ona najbolja pička u odeljenju, i da me nikad u životu ne bi pogledala, ali šta ako kad odemo na matursku ekskurziju, negde između druge i treće flaše metakse njoj se svidi moj.. smisao za humor, naprimer. Tako pijani počnemo da se smeškamo malo, krene neka muzikica, ona me uhvati za ruku, počnemo da igramo, ja je zagrlim, u nekom trenutku ostanemo sami, i uspem da je odvedem u krevet... Jebo bih je 112 puta..

:bez oblačića:

A onda se vratimo našim šugavim životima apsolutne paćenice, propalog studenta, čoveka s tiketom koji neće proći, i najnebitnijeg lika iz odeljenja čijeg se imena niko neće sećati.
I kako to biva, paćenicu gorepomenuti dečko nikad neće pogledati, propali student će pasti ispit, tiket će doći, al iz iksa u kurac, a nebitni lik će ostati suva kurca...
Mada, šta ako...