Stranac

Tvoj grad ?! Tvoje društvo ?! Tvoj život ?! Dođe trenutak kada se stvarno zapitaš u kom sistemu ti živiš, sa kim deliš kiseonik, sa kim jebeno živiš u „tvom“ gradu. Da li je to onaj isti grad za koji su tvoji bližnji ginuli rad' njegove slobode, ili je to sadašnja bleda senka tvog grada iz kog te danas ljubomorne osobe teraju u nepovrat. Na prvi pogled nemaš razloga da ostaneš u tvojoj „rupi“ od grada, nema perspektive, nema života ali ti je ipak drag, draži od bilo koje druge rupe na ovoj planeti – to je tvoja jebena rupa. Ipak dosadašnja ljudska iskustva pokazuju da ne postoji idealna sreća i idealna lepota. Nešto mora da se popiša u tvoju rupu od grada, nešto mora da ti uništi život koji ti nimalno nije bio lak. U svojoj si rupi nažalost manjina, kad je trebalo uvek si bio tu, i ti i tvoji ali sada si manjina, potisnut si od strane ljudi koji su se krili kad god je bilo potrebno, uvek su gledali tvojima u leđa ali došla su teška vremena. Nije ti stalo do života uopšte, svejedno ti je sve što se dešava u gradu, svako rođenje, svako veselje ali i svaka smrt, svaka žalost ti izaziva hroničnu bol u kurcu, i za tu bol ti je svejedno. Postao si stranac u svom vlastitom gradu, postao si nepoželjna osoba u svojoj vlastitoj rupi. Ljubomora društva te je oterala, možda su ti učinili i dobro jer su te izbacili u neko veće mesto, a možda i nisu. Ko će to znati. Samo jedna stvar je sigurna, kad se otisneš dalje nema povratka. Ljudi koji su te isterali pobrinuće se da se pri povratku loše provedeš, ali i za to ti savršeno puca kurac.
Zbogom žohari, ko zadnji ostane nek ugasi svetlo.