Subota ludilo

Илити "Како сам јебао Хусу из Бит Стрита".

Све је почело генијалном идејом мог друга Радета Кртице да идемо у Београд код његовог рођака да се напијемо ко животиње. Наравно, понели смо четри киле ракије, ја точијо из бурета што покојни ђед чувао мени за свадбу. Буре је већ сада полупразно, а ја се не ожених. Железница је наравно опет издала па нам је од наше селендре требало шест сати које смо прекратили уништивши литар и по ракије уз печену главуџу коју сам специјално за ову прилику извадио из замрзивача.

Пребијени смо крочили на асфалт велеграда и бауљајући тражили гајбу Радетовог рођака. Отровчина од 25 гради је учинила да се сенке топе, боје чују. Светлост се поигравала мојим умом као мачка свеже извађеним цревима из уређеног прасета. Да скратим, у мрачној уличици негде у Овчи смо налетели на пар момака како пеглају Бађија. Наравно, дугогодишње бављење кафанским тучама је дало резултате, тако да су обојица завршили у контејнеру. Не можеш тући таквог уметника јебига. Бађи, одушевљен, позвао нас је на гајбу да мрљамо кокс. Раде Кртица се нећкао, јебига патријархално васпитано дете, али сам му припретио батинама па је морао кренути за мном и Бађијем док смо улицом загрљени певали "Црна жено". А код Бађија на гајби све фул брате. Ламперија, теве са равним екраном, на зиду слика војводе Ђујића. Ма прави србски патријархални дом. Бађи је наравно извадио из Ободиновог фрижидера домаћу мученицу коју смо сабили уз пар лајни првокласне коканиђе, донео Аца Илић који је баш тад изашо из вецеа. Отишо да га избаца пред клабинг, да мож дуже да јебе. Сасвим случајно, понео је још једну шуљу са златним дезеном, те сам фул скоцкан био спреман за хаварију. Радета сам оставио код Бађија да гледа Енимл ченл, била емисија о његовим сународницима кртицама, ниси могао да га одвојиш од тевеа ни шпакном.

Испред четвороспратне Бађијеве гајбе чекао нас је Саша Ћурчић. Дошао батица возом. Купио. Исто ко у Енглеској јеботе. Вози Сале као лудак, претиче бусеве, троле и остала београдска бусплус говна, а Бађи, Аца и ја шибамо већ седамнесту лајну и пуштамо Шешељеве клипове на ayfon-у. Бађи грокће кад се смеје. Уз шкрипу гума, зауставили смо се испред дискотеке коју држи Небојша из Москве, иначе мој веома добар пријатељ и саборац у ратовима деведесетих. А унутра хаос. Бора Дрљача цепа јање, Ђура Еуфорија неку распалу куравелу, Лепа Лукић пимпује лопту са Крнетом у паре. Крнета у недостатку кеша покушава да Бори уваља шампон који су му навијачи убацили у разбијена кола, измишља како ће му од тога порасти коса, руска формула. До сепареа нас доводи нека добра пичка, ја јој добацујем неке чобанске форе али ме кулира. Тамо Миња Субота и Лепи шибају кокс и ред бул, на столу гола игра Сандра Африка док је Горан Тробок кити еврима. Фантастична атмосфера. На репертоару само најквлт зика, осим кад је Пахомије доватио микрофон и почео да пева цинцилинци драги клинци, али су га два курпулентна момка замолила да напусти објекат. У контејнер. Ма феноменалан доживљај, све пуца, цео клуб ми се врти, Содома и Гомора јебена. Лепа Лукић се скинула гола и глође ребра од Бориног јањета...

И ту сам негде изгубио свест. Све тако било, бабе ми. Сутрадан одврно Радету осигурач па га слаго да нестало струје иначе би још гледо оне кртице. Седнемо у воз и правац ћику. У ствари, лажем, нисмо седели јер су била само два вагона и то пуна неких цигана, студената и остале стоке. Ноге ми отпале.

Е да, што се тиче Хусе из Бит Стрита, он је био она добра пичка што нас довела до сепареа. А ја се чудио што ми само у двојку дала. У вецеу, док је у суседној кабини Бора Дрљача кењајући јецао због хемороида. Има да га испресавијам, говно транвеститско, саће да ме зезају у школи да сам педер.