Po definiciji, suze ili suzna tečnost, su bistra slankasta tečnost, po sastavu slična krvnoj plazmi, koju produkuje suzni aparat oka, u toku fiziološkog procesa „podmazivanja“ i održavanja vlage u rožnjači i vežnjači oka, plača ili bolesti oka, koje mogu biti praćene smanjenim ili pojačanim lučenjem suzne tečnosti, a pod uticajem autonomnog nervnog sistema.
Međutim, ovo nije definicija koja treba da objasni suze u medicinskom pogledu. Ona je posvećena nečemu drugom. Posvećena je snažnim osećanjima, onim dubokim ljudskim osećanjima, koje svi mi krijemo negde u sebi, ali o kojima nikad ne pričamo. Onim osećanjima koja to nisu, onim koja su zakopana, tvrda i izgrebane površine. Teška i mračna. Onim koja se ne nalaze na površini, izložena pogledu čak i bilo kakvog stranca, nego sežu dalje, zarivaju se u meso i vežu se jedna preko drugih, učahure se, uviju u neku čudnu opnu, koju ne možemo, sve i da hoćemo, tako lako da skinemo; a kada probamo, ostaju krvavi tragovi, svaki put izazivajući drugačiji bol i stvarajući novi, dublji ožiljak, drugačijeg oblika.
To su osećanja ukorenjena u prošlosti, ona koja ljude razdvajaju, prave oštru podelu među njima: formiraju velike mrlje, povlače sive oblake, ne crne - nego sive, teške, mutne i neodređene, one kojima ne možete da odredite ni kraj ni početak, ni zašto su još uvek tu, čak i nakon toliko vremena, kada im tu više nije mesto. To su osećanja koja i u miru prave nemir, koja se usađuju i u onu svest, koja je najosetljivija, najmlađa i najranija - detinju svest; ona zbog koje danas klinci postaju istraumirani, bolesni i skloni prelazu na drugu stranu; ona zbog kojih su klincima najbolji drugovi tuča, droga, metak i nož, umesto dece, iste dece kao što su i sama, ali sa bitnom razlikom u verskoj/nacionalnoj pripadnosti.
„I noćas gledam zvezde. Pitam se, šta je sudbina? Drhtaj u grudima? Zemlja večito žedna za suzama i bol što obuzima. I noćas čekamo Godoa, na stepeništu metroa, ja sanjam sivo, a sanjao bih život. O Bože, čije to grehove skupo plaćamo?! Čije to dugove vraćamo?! Svi uzaludni ratovi, kišni dani bez duge, mladi životi na koje su čekale neke nove pruge, više ne gledaj svoj dom anđele - umrećeš od tuge! Zbog lažnog rodoljublja vršnjaci su ginuli, a nisu ni krivi, o Bože, ja priznajem, ja sam pička, ja volim da živim! A slike mašu sa zidova, iako kažu da vreme leti, molim se suncu da me se ponovo seti. I kunem se Bogom, vala, nema tog ideala vrednog mog jedinog života! Svi veliki filozofi, utopisti - hvala, al’ mene ne teši ta spika o patriotizmu, dogme i lažne nauke. Ja znam da mrtvi plaču, jer srcem čujem jauke. Jecaju i kunu i pitaju: „Zašto?! Je l’ bilo vredno?! Je l’ bilo vredno, reci to majci što je izgubila jedino čedo?!“ A mi i dalje živimo bedno i u očaju... Suze za raju u starom kraju. Celom svetu, nek’ znaju. Nek’ znaju da se ovde pucalo i plakalo iz istog očaja; nek’ znaju da ni dan danas ne znamo ni razloga ni značaja. Rokao sam mikrofon u Tuzli i primili su me kao brata, ma svima je dosta rata, mržnja nije naša, već nam je data. O tata reci, zar danas treba da mrzim Hrvata ili Muslimana?! Pa sve nas muči ista rana iz starih dana! LJUDI SU LJUDI, bez obzira sa ovog ili onog meridijana, iste nas stvari plaše, oprosti nam grehove naše...“
Iziko, koliko je ovo prelepo, iskreno.. Ne znam ni sama. Pročitala i još sam pod utiskom. Mora omiljeno, da ne odugovlačim kad znaš sve. :) :**
Коју год поделу имао, суза ће увек бити. Одлично Изи, плус!
o zašto sam ovo pročitao i udario plus, još se pitam...
osim kad je u pitanju čampi, jer smo onda ljudi i TURČIN... olololo
Čiji je citat u primeru? Očekivala sam da ćeš deliti suze prema uzroku ili količini, ali ovo je jedna druga priča koju je nemoguće ne razumeti. +
Не зна Марципан ништа. Не чујем са с том девојком, ово је тек други коментар њен или трећи који видим код себе, а нисам тарда да преносим около пвт између тебе и мене, тако да није то у питању. Можда су вам се мишљења поклопила, али није друго ништа у питању.
Ohoho, poklapaju se mišljenja. :)))
Jeste, istinu govori Izi. Malo sam lenja da iskomentarišem sve što želim.
Ali hoću od sada, zanimljivo je. :)
Мрзи ме да читам коментаре силне...:Д
Ево да се упишем и ја, и да кажем, ово ништа не ваља! трололо
Свака ти дала! :Д
Одлична дефка! + *
koi ste smarači sa tim dobrim i lošim ljudima... e'o šta je loš čoek? i da, mora se znati ko je ko je koje vjere i boje... znate vi onu pojesmu
ŽENIĆU SE PONUDE SU JAVNE,
MORA BITI VJERE PRAVOSLAVNE...
Kako ova današnja "deca" pišu, boktemazo... ja u tim godinama učio kako se brišu sline.
Plus ko Sagrada Familia.
изи... немам коментар. браво за ово. имао бих штошта да кажем, али ме мрзи да развијем причу овако... можда ми некад и нађе да се распишем као ти, мада сумњам да ћу имати стрпљења.
Misliš da te ne vidim, pičko jedna pravoslavna? lololo
Tu sam ja, uvijek spreman da poturčim nekoliko krajišnika lololo
Šalu na stranu, Izi je objasnila ovom defkom par stvari. :)
Ne sviđa mi se baš tematika iz primera, iako shvatam šta si željela da kažeš i podržavam te u velikoj mjeri. Definicija je savršena, najviše mi se dopada posljednja rečenica prvog pasusa i čitav drugi pasus. Sa velikim užitkom sam čitao. Plusomiljenujem sa zadovoljstvom. Zbog ove defke te sada i službeno pratim, čisto da napišem ovde k'o fol da se uližem malo. :)
Nako sam se pravo naježio+