Svađanje na internetu

Још један покушај учмалог мозга човека који заступа неке своје погрешне идеале. Дискусије постоје, форуми постоје, коментарисање постоји, све је то лепо, може се пронаћи мноштво нових истомишљеника, креативних и одличних људи у сваком погледу. Али не. Овај трут од ума се и на овај начин мора свађати.
У првом основне су му залепили жваку у косу.
У првом средње су га назвали Шпанаћ.
Са двадесет година, колико тренутно има просечни лик који се на интернету свађа, је или пропали студент, или нерадник, паразит својих родитеља, такође се свађа са њима и осталима из свог реалног окружења. Али то није доста.
Одлази на ИНТЕРНЕТ ДА СЕ СВАЂА. Коментарише нешто са чиме се по први пут среће у животу и препуцава се са људима које у животу није видео нити ће их икада и видети.
Омаловажава туђе ставове, а свој став диже до у небеса, мада би се могло претпоставити да он у ствари уживо не сме ни да бекне како треба нити може да да релни и смислени аргумент.
Класичан нејебач, који своју фрустрацију покушава да лечи у виртуалном свету. Када почне та свађа, овај друштвени испрдак, ова малоумна креатура у виду слова са екрана користи најпоганије речи којих се може сетити, тврдећи како му дотични чланови дискусије вређају "интелигенцију". Интелигенцију коју вероватно нема, јер се уопште не би упуштао у вређање и свађу неосновано почету.
Хајде, рецимо да се и свађа деси. Овај црвљиви ум, који није узнапредовао даље од ганглија ваљкастих црва, се увек радо враћа на дискусију у којој је "победио" јер су остали одустали видевши са киме имају посла. Уме да псује, а реално је рећи да је поента псовке преко интернета и у текстуалној форми идентична укусу нацртаног бифтека.
Овим људима је блага казна укинути им интернет.
Пошто им је друштвени живот већ укинут, укидањем интернета би почели да да се свађају сами са собом јер би развили још неколико личности. Вероватно би тукли кера.