Svaka Mica nađe sebi nekog Sofronija

- Мицо, шта ти је то у корпи? Да није муж?
- Јес', овај, јесте!

...Или нароЦки речено, нађе врећа закрпу.

Чудни су путеви Господњи, чудни у реалном, а још чуднији у виртуелном свету. Елем... Појавом друштвених мрежа, многе девојке које на свој биолошки часовник гледају као пешчани сат чије свако зрно песка, које цури кроз узани пролаз, опомиње пролазак још једне неискоришћене овулације, нашле су ефикаснији и јефтини начин да пронађу мушкарца својих снова. Пошто је све мање пара за изласке, шминку и одржавање тела, а бора (а и сала) је све више и више, пошто родитељи чекају унуке, а родбина свадбу и пошто је велика конкуренција по клубовима и дискотекама, Интернет је постао најјефтинија, али и ефикасна варијанта за ловљење мужа.

Између два читања женских часописа, хороскопа, одлазака код врачара, гледања "Секса и града" и сличних образовних садржаја, слушања песама Пинкових и Грандових звезда и звездица и наравно између две порције најсвежијих аброва уз гледање у шољу, (дојучерашње) чавке одједном постају лешинарке маскиране у паунице, голубице и пилиће које траже великог орла, надајући се да је паметан као гусан и да му је патка бржа од очију и мозга. Свака од њих је сада мало жуто пиле које жели крај неког орла да спава. Углавном ти орлови и соколови су Интернет филозофи и књижевници, ничим изазвани неустрашиви борци за правду и сви који и у највећим курвама налазе трагове Девице Марије па делују као иделани плен. Међутим, ти орлови и соколови су само обични лајави крелци... овај певци огрнути перјем високолетача који траже пажњу. Лешинарке обневиделе глађу за браком... овај љубављу на то не обраћају пажњу, ваде оружје и крећу у бој... Не, није оклагија, то долази касније... После праве епске битке лајковима, патетичним објавама, мегабајтовима .ЈПГ формата махом голишавог садржаја, преко низа слатких речи и коначно неколико излазака, крунисане писањем оловком без гумице која ће довести до излегања сина Небојше за 9 месеци, вечера је коначно на столу! Она мисли да је ухватила орла, а он да је смотао мало пиле.

Ал' што би наши стари рекли: еве им мојега!

На крају епа она увиђа да је уместо орла или сокола добила лајавог крелца... овај певца који више кукуриче него што је гази, па се иза његових леђа претвара у чавку, а неретко и у кукавицу, ако ме разумете. А с друге стране он, несвестан ситуације, и даље верује да крај себе има пиленце.

Лудо, буразере, лудо...