Nekada davno u vremenu pre WOW-a, CS-a, Hitmena i ostalih pucačina postojao je jednako zanimljiv svet borbe i igre u ulici u kojoj sam odrastao.
I tada su postojale dve zaraćene strane. Imali smo raznovrsna oružja kao što su puške od tarabskih dasaka, mitraljezi od stabljika kukuruza, dalekometni bacač smrtonosnih kugli od blata i tako dalje. Svakome je svoje oružje bilo najbolje. Ipak svako je oružje imalo jedan veliki nedostatak. Nije pravilo nikakav zvuk.
Naravno, taj nedostatak smo svojski nadoknađivali višesatnim urlanjem TAK-TAK I FIJUUUUUUUUUUUUUUUUUUU-BUM.
TAK-TAK. POGODIO SAM TE. MRTAV SI. JURIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIŠ.
