Taktika koja se koristi u bezizlaznim situacijama. Nema nikakve veze sa fudbalom. Služi da se sagovornik, koji zrači radijacijom na kojoj bi mu pozavideo i bračni par Kiri, verbalno raspameti i odustane od daljeg razgovora, takoreći, da se smarači u najsofisticiranijem odjebativu okrenu nalevo krug i napuste tvoje prisustvo.
(Ivan, student, javlja se samo kad mu nešto treba, sa veoma izričitim potrebama)
Ivan: E, imaš skriptu iz statistike?
Ja: Imam al' ne dam. O'š čokoladicu? A?
Ivan: Ja planirao to da učim....
Ja: Ja vala jok. Hoćeš da igramo mice? Domine?
Ivan: Ja sam to planirao da spremam iz one velike knjige...
Ja: E, je l' znaš ti šta je to vicoplazma?
Ivan: Citoplazma misliš?
Ja: Ne, vicoplazma.. To ti je nešto kao citoplazma, samo što se odnosi na viceve.. E vidis, svake godine kad zaprašuju protiv komaraca, uništavaju nam vicoplazmu jebote. I šta ćemo da radimo kad je više ne bude? Uništiće nam sve viceve! Nema više dobrih viceva, moj Ivane, komarci ih pojedoše...
(Ivan is offline)(Goran, muvator, već par meseci pokušava da izvede nešto, spopada bez ikakvog zrna umeća, uživo je pizda u duši, al' da ga se otreseš ne mož' )
Goran: E... pa, kad bi ti odgovaralo da se vidimo?
Ja: Ja do daljnjeg ne izlazim iz kuće.
Goran: Što?
Ja: Nisi čuo?
Goran: Ne, šta?
Ja: Pobegao Jeti sa Antarktika, šeta ulicama grada Beograda... Kažu da je Voždovac naročito ugrožen.
Goran: Pa dobro( ?! ), doći ću ja onda do tebe...
Ja: Slušaj, ima jedna stvar koja me baš mnogo muči...a htela bih da ti kažem... imam utisak da bi ti shvatio koliko je to ozbiljan problem i da bi me razumeo...
Goran: U čemu je stvar?
Ja: Ne znam, ali svaki put se rastužim kad se setim problema sa proizvodnjom čačkalica u Avganistanu... Jadni mali Avganistanci, ubiše se od posla...
Goran: A?
Ja: Te čačkalice im uništiše privredu. Trebaju im da bi napravili Ajfelov toranj od čačkalica. Mnogo neki pametan narod. Pa stvarno, šta ćemo ako nam unište ovaj jedini koji imamo?!
(Goran is offline)(*zasnovano na istinitom događaju)
