Naravno da nismo zadovoljni našom omladinom, za ime Boga, nije da smo ih mi vaspitali. Oni su večni neradnici, i Bože daj da istrunu, jer takvi svetu ne trebaju, ne treba nam omladina, mi stariji smo sami sebi dovoljni. Ma jel da, mi smo đubrad sami od sebe, nije da smo videli to od nekoga, bezobrazno ponašanje izmislismo mi.
Ovo se, naravno, odnosi na stariju populaciju, koja nikad nije bila mlada, i koja je užasnuta ponašanjem mlađe populacije, odjednom, ne vodeći se onim:'' Kako seješ, tako ćeš žnjati.''
I tako jedan stariji gospodin povede polemiku oko mesta u autobusu i današnje omladine, elem kako on i njegov drug moraju da stoje, a ova deca treći razred osnovne škole sede, za ime Boga, pa napornije je ceo dan igrati šah na Kalemegdanu.
Došavši kući, uze svoje unuče u ruke i nauči ga najsočniju psovku, rekavši mu, ako kaže to svojoj majci, vodiće ga na sladoled.
