Par ljudi čija iritantnost u početnim stupnjevima veze može da se poredi sa jednim od onih dana kada vas ujutru prerano probudi komša sa motorkom, jutarnja kafa vam pokipi, novine vam presednu od kulturno-sportske rubrike onog što je režirao "Lisice", a onda uključite TV i nabasate na Sanju Marinković kako priča o sveže pročitanoj knjizi Paola Koelja.
Vama je neprijatno u njihovoj blizini, jer je njima neprijatno u vašoj. Šapuću i smeju se sami sa sobom, bez obzira u koliko brojnom društvu se nalazili, kao da su posle dve i po nedelje zabavljanja kreirali sopstveni mali svet "i oko njega kineski zid". Odjednom, različitosti postaju jednakosti, te ona sad bez greške deklamuje barijevsku generaciju od Dike do Bine, a on pazari sabrana dela Nikolasa Sparksa. Svako na svoj način pomalo zapostavlja društvo. Istovremeno, jedno drugome postaju zajednička inspiracija, te on, koga ujutru mrzi da počeše muda, sada bez problema ide na Šumadija fest da bi slušao bendove koji mu se baš i ne sviđaju, a ona, kojoj je i kajgana problem, pravi hranu za njegove majstore, jer su mu roditelji na moru. Odjednom se sve može i sve je dostižno. Trač-partija sa drugaricama je odjednom bogatija za još jedan segment - ocenjivanje kvaliteta čišćenja krajnika i brzine stvrdnjavanja bradaja od jedan do deset, a društvo sa fudbala će čuti još jednu lovačku "sukn'o sam joj ga ko Prlain Paviću" priču.
- Piće večeras u sedam?
- Pa, ajde, odavno nismo izašli. S kim si se čuo?
- Dolaze Krca, Miša, Pele i Milena.
- Ovaj, sad sam se baš setio da imam zakazano kod zubara. a i rednja me nešto muči trenutno...
- Koji ti je?
- Krca je slepac, sa Mišom ne govorim od petnaeste godine, a pored ono dvoje se stvarno osećam kao pred vađenje živca...Marsel Marso komunicira glasnije od njih, ne mogu da gledam njihovu glumu...- I ima onako baš maaali, maaaali čmar...
- Reče Nemac iz "Konstantinovog raskršća"! Ajde ne seri, jedva si joj oči vid'o!
