Džaba ja tebi pričam, čuješ ti moje reči ali ti ništa ne znače. Svejedno ti je što je nebo plavo, trava zelena, a trešnje crvene kao krv. Ništa ti ne znači ni što su devojke rumene kao jabuke ni što je hladno pivo zlatnožuto sa belom penom. Ne pratiš televiziju, ne čitaš novine, ne učestvuješ u internet diskusijama. Ne zanima te ništa van tvog malog sveta i sistema vrednosti koji si sam uspostavio. Moje mišljenje je tebi ravno nikakvom mišljenju. Živo te zaboli kako ostali funkcionišu, ti si svet odredio kakav treba da bude i svaka devijacija je greška sveta, nikako tvog koncepta. Slep si brate i pored očiju, a slepom je teško objasniti boje.
- Jebote, kako je sve postalo skupo. Vodi li neko računa o malom čoveku uopšte?
- Boli ih kurac, u skupštini kilo janjetine sto dinara, a pola litre piva trideset.
- Pa daj da im kažemo nešto, da nešto napišemo...
- E, sine, teško je slepom boje objašnjavati...
