Jedini mogući lek protiv autora pičkopaćeničkih izvini ta i ta, voli te taj i taj grafita.
Koliko god da ti metroseksualci koji pišu ta sranja po zidovima uništavaju moju veru u očuvanje muškosti kod mlađih generacija, zbog količine tolikih grafita poslednjih godina, ovi koji dopišu rečenicu iz naslova, vraćaju mi veru u to da i među mlađim generacijama postoje oni koji znaju kako treba da se ponaša muško i šta to podrazumeva.
Ovi diskretni heroji, pa dobro ne baš diskretni, ali svakako heroji, možda i ne shvataju koliko mnogo čine kada dopišu ovo i rade to čisto iz zabave, ali samim tim što prozivaju ove zidne izjavljivače ljubavi, prvo ih teraju da dobro razmisle pre nego što to opet urade, pružaju im uvid u to kako pravi muškarci razmišljaju, a kao što rekoh i nama malo starijima daju nadu da nisu svi klinci otišli u kurac od onih američkih serija koje propagiraju ta osećajna sranja i da na svakog flafičastog klinca, dolazi makar jedan normalan.
- De si Đole, šta ima?
- Evo ništa matori. Išao do farbare da uzmem nešto.
- Sređuješ gajbu?
- Ma ne, smislio sam do jaja foru kako da mi se Jelena vrati. Ispisaću celu njenu zgradu sa IZVINI JELENA, VOLI TE TVOJ ĐOLE i nacrtaću hiljadu srca. Ima da mi se vrati sto posto.
- Daj bre batali to. Budi muško. Ostavila te, pa ostavila. Doće druga.
- Nema drugih. Samo ona. Ovo će biti velik gest koji moram da uradim kako bi mi se vratila.
- A-ha. Dobro. A koliko košta taj sprej jedan?
- 350 kinti.
- Odlično. Taman i meni treba jedan nešto da odradim.
- Na gajbi?
- Da da, na gajbi.
