Imaš 15 godina, izašao si u grad sa ortacima. Nisi otišao ni u jedan lokal, nego sediš na stepenicama. I to na ladnom betonu, samo zato što si drski buntovnik koji se oglušio o upozorenja starijih. Sad si toliko porastao da se razumeš u politiku bolje od pola matoraca koji uvek zapodenu tu temu na slavi/svadbi/rendom proslavi, ali si još uvek mlad i zelen da bi se ubacio u konverzaciju i izrekao svoje mišljenje a da ne dobiješ packu od nekog starijeg i da izazoveš "kako si ti sladak mali" smeh. Piješ alkohol, tačnije rakiju koju je jedan od drugova uzeo iz regala sa poklonima za forvardovanje i razmišljaš kada ćeš opet da jebeš nešto, onaj poslednji (ujedno i prvi) put i nije bilo baš fenomenalno. Misli te odvuku na sasvim drugu temu, razmišljaš o sisama profesorke srpskog. Jebo bi je. U društvu vlada tajac, koji odjednom biva prekinut:
Ortak 1(drugome): NE SERI DA NOSIŠ "OTPOR" BEDŽ!!??
Ortak 2: Što bre, šta fali otporu?? Dal si ti normalan?
O1: Šta bre šta fali, prodajo američka!?
O2: Što sam bre prodaja? (podrig) Otpor ti je najjača domaća organizacija koja je postojala. Samo što su ih zabranili...
(Tenzija toliko raste da se ova dvojica zamalo ne pobiju, ti još uvek razmišljaš o profesorki srpskog)
O3: A šta vam je to Otpor? To ova šaka? Ja to viđao svuda mislio da je neka sekta.
O2: A jes' liči na onu Sauronovu ruku iz Gospodara Prstenova.
(Opšti smeh, tenzija odjednom opada, ti sad razmišljaš o profesorki engleskog, ona i nije nešto al' bi bambusao i nju)
O1 (Ortaku 2): A što ti mrziš Otpor?
O2: Ma otkud znam, moj deda gotivi Miloševića i to, pa i ja. A što ih ti gotiviš?
O1: Ne znam, dao mi stric bedž i malo mi pričao o tome i ja sam se naložio... (Trenutak razmišljanja) Ma, jebeš politiku. (Tebi) A ti majmune daj ovamo tu radžu, šta si stiso, nije ti je tata kupio za rođendan.
