Daju detaljniju informaciju o rakiji na osnovu njenog dejstva na konzumenta, okolnostima pod kojima se pije i njene namene. Treba ih razlikovati od vrste rakije koja određuje sirovinu ili lokaciju nastanka (šljivovica, manastirka itd.). U kombinaciji sa vrstom potpuno i precizno definiše sve karakteristike rakije (domaća šljivovica, kajsija agresivka, mukovača prepečenica itd.). Slede najčešći tipovi:
Domaća – preduslov za ovaj tip je da rakija bude vlasništvo nekog od prisutnih, što kasnije mogu da prihvate i ostali. Poželjno je da rakija bude zaista proizvod onog koji je svojata, mada nije redak slučaj da se rakija kupljena od nekog iz šestog sela u trećem okrugu potura kao domaća. Kvalitet varira, zavisi od prisnosti domaćina sa gostima.
Zozovača – rakija sumnjivog kvaliteta i još sumnjivijeg porekla za koju niko neće da preuzme odgovornost, obično preostala od neke proslave gde ju je vlasnik doneo kao neštu lošiju rakiju koju treba uvaliti i zbrisao. Pije se jer je ima.
Agresivka – rakija dobija ovo ime obično posle prvog konzumiranja, u stanju je da posvađa rođenu braću i zakrvi kumove, može lako da uništi vezu, a redovna upotreba lako načinje i brak. Sa svakom čašicom povećava unutrašnji bes i želju za svađanjem. Jednom kategorisana ovako, pije se sa oprezom i dozom strahopoštovanja.
Žujka – obično karakteristične žute ili mrko-žute boje, ovim nazivom se u prvi plan stavlja njena boja kao merilo kvaliteta. Generalno bolja rakija, mada može biti teška šećeruša ili posoljena nekom hemijom.
Mukovača – piće za mazohiste i namučene, obično ljuta prepečenica ili slična rakija koja proizvodi bolne grimase na licu onog ko je pije i muči dušu i telo. Konzumira se kad je nekom život težak. Pravi prijatelji se solidarišu i delu muku sa onim ko je pije.
Izuvača – samo ime kaže, rakija koja izuva iz patika, cipela, opanaka, sandala, čizmi i štikli. Obično starija i jača rakija koja odmah udara u glavu. Stanje organizma sutradan varira.
Dedovača – naziv za staru i kvalitetnu rakiju koja je gusta skoro kao ulje, lako klizi niz grlo i prijatno greje stomak. Strogo formalno mora da bude pravljena ili poslužena od strane dede. Naziv koji je delimično devalvirao zbog čestog korišćenja za rakije koje ne pripadaju tom tipu.
Travarica – svaka rakija koja ima čudnu boju, neobičan ukus ili ima neku biljčicu u flaši. Idealno za ljubitelje egzotike.
Živadinka – ime dobila po sumnjivoj firmi koja je pravila lošu rakiju. Karakteriše je ne samo odvratan ukus neko i škodljivost sa simptomima lakog trovanja. Sutradan se dobija jedan od mamurluka koji se dugo pamti i često prepričava. Rakija obično dobija ovo ime kada je već dockan.
Metilka – rakija gde dominira ukus čistog alkohola, obično natočena od prvih tura iz kazana. Za iskusne ljubitelje kapljice koje više ne rade drugi tipovi.
Oblogovača – poslednja alternativa, rakija koja se pije kada više nema ničega u kući. Piće koje godinama stoji u nekom ćošku kredenca i koje više ne liči ni na šta, korišćena nekada od strane majke ili bake za obloge.
