Ironično postavljeno pitanje, koje ne zahteva nužno i odgovor.
Često se koristi u razgovoru sa nekim ko nas smara pričama o svom uspehu, koji nije nešto preterano velik, niti od važnosti za neku zajednicu, a pritom neopravdano baca u zapećak sav naš trud koji je uložen u nešto, a da bi većina imala korist od toga.
- Kevo, ja oprala prozore!
- Nemoj da pričaš? Ništa to, kad opereš i kupatilo javi se.
- Kako ništa bre, jesi ti luda? Zašto ne ceniš moj trud, mama dechko?
- Zašto ti ne ceniš moj trud, pička li ti materina balava, a?! Ja svaki dan spremam za vama, kao kućna pomoćnica... bla bla... celu kuću... truć truć... to što ne bi imala šta da jedeš da se ja jutros nisam digla u 5 da ti skuvam, to ništa?!
---
- Kolega, nije ovo dovoljno dobro, može ili 6 ili sledeći rok.
- Kako bre sledeći rok, ste normalni bre? Učim k’o konj, a to valjda nikome nije bitno, obarate me treći put, bre! Ej bre?!
- Kolega, vi da učite imali bi ocene u indeksu koje to potvrđuju, molim vas da ne produb...
- Ali treći put dolazim, eeej, treći put!!!
- A to što meni ističe pauza za kafu zbog vaših baljezganja, to ništa?!
