Tokom boravka u jednom selu između Leskovca i Vranja čuo sam za ovog čoveka, koji je tamo izuzetno poznat, pa računam da je red da i vi čujete za njega.
Kako sam iz priče shvatio to je neka ljudska sirovina koja se retko kupa, a liči više na nekog bizona nego na čoveka. Nakon sahrane na kojoj sam bio, vraćao sam se sa meštanima putem ka selu i krenula je priča. Krenula je omiljena priča među srpskim seljacima, priča o politici i geopolitičkim dešavanjima i neko je pomenuo Natašu Kandić. I, ne lezi vraže, seljaci umalo ne počeše da dave jedni druge od besa koji to ime u njima izaziva. Tu se našao jedan i rekao kako bi vrlo rado "izjebao" Natašu i naravno počeli smo svi da se smejemo. Dok smo se smejali našao se neko još dosetljiviji i spomenuo ovog čoveka rečima: "Ne si be ti za nju! Nju treba da gu izjebe Toma, što prodavao magareće meso u Prokuplje, jer on kad izjebe mlogo se zaznoji, pa još legne preko ženu i ona onda ne mož si ustane dok se on ne probudi."
Iz ovoga možete zaključiti o kakvoj je pojavi reč i možete izvući jednu pouku: za svakog čoveka ima posla, pa i za tog što je pod ko zna kakvim imenom prodavao magareće meso.
