Obeležavanje svog sedišta ostavljanjem svoje torbe/ruksaka/ranca na njemu. Može i da se obije o glavu, jer predstavlja svojevrstan test poštovanja ostalih članova kolektiva prema vama, pogotovo sa porastom poželjnosti sedišta u pitanju, kada "svaki čovek za sebe" deo ljudske prirode jasno izlazi na videlo.
A: Eeee, gde si zapeo na prednje sedište, torbovao sam ga još dok smo se pakovali!
B: Nemo' ti torbujem kevu ja malo, ščuo! Aj' paljba pozadi, ionako si žgoljaviji, lakše ćeš da se zgusneš.
A: (Povređenog ponosa odlazi na zadnje sedište, gde mora da sledećih 400 km prečuči u sredini, raskrečen preko kardana kao porodilja, jer su C i D prvi torbovali sedišta do prozora).
