Seoska diskoteka. Diskoteka jer klub je u dgra, u klubu se ne pusta Jašar od deset sati već taj narodni melos u klubu kreće tek od ponoći kada masa dobrano nalivena derivatima hmelja radosno podiže kažiprst u vazduh da označi svoje veselje indukovano milozvucima ovce i krave.
Obično prostor koji je vlasnik prvobitno namenio uzgoju rasnih bikova ali se onda prekontao i skapirao da je bolje dopustiti mladim juncima da vikendom riču i traže ženku za parenje. Ženke ne bi trebalo da obitavaju u ovakvim uslovima al' nađe se pokoja koja 'oće da vodi i nije joj teško da opanke ostavi u vrzini i nazuje seksi sandale sa cirkonima pred ulazom u tovilište gde će uz đus i votku, Svetlanu i Seku tražiti svog para za kod kazana.
Pravougaonog oblika, sa dens florom u sredini i didžejom koji fura teheranske muzičke pravce, tovilište za junad je pravo mesto za sve mlade ljude koji vole sve što vole mladi. Bolje institucije ovakve vrste imaju i gornji sprat u vidu terase sa pogledom na podijum, gde oni bogatiji junci obučeni kao Dinča uživaju u smouki ajs efektima dima i posmatraju žgadiju koja se nemilosrdno tiska dole da priđe što bliže Seju Kalaču koji taj vikend posebno gostuje.
- Sedaj matori, idemo kod Čarapana!
- Aj.
. . .
U međuvremenu, kod Čarapana:
- Bgate, nisam dovoljno pijan za ovo tovilište za junad, ne prija mi ova rika, 'ajmo lepo nazad u kafanu ljubi te brat u prljav vrat.
- Istinu zboriš, tu d betmobil!
