Tata ili čika Milan preko puta, sve jedno, koji za pet minuta, kao magijom, ostare četrdeset godina, dobiju dugu belu bradu i crveni kaput, navuku četrdeset kilograma viška i odjednom počinju da se ponašaju jako fino, kao da su totalno zaboravili da si juče razbio prozor pokušavajući da ubediš druga da će cigla da se raspadne ako je pre nego što udari o staklo pogodiš ledenjačom. I ta ledenjača je pogodila onog jezivog ljubičastog klovna od porculana koji je neka velika umetnost, tako nešto.
-Stigao Deda Mraz, deco!
-Deda Mraze, je l' ćeš da kazniš onog Mirka iz četvrtog pet što nam je srušio sneška?
-Srušio vam sneška? More, ima odma' da odem onom đuvegiji Milojku i da njemu i njegovom malom jebem mater, seljačine nevaspitane, moju decu da diraju! Ovaj, Deda Mraz im neće doneti poklone jer su bili bezobrazni.
-Je l' onda ni mama neće dobiti poklone, čuo sam te da joj na ulazu kažeš da je bezobrazna?
-Nije mama je dobra, dobro je biti bezobrazan kad si veliki to Deda Mraz nagrađuje, je l' tako mama?
-Je l' to znači da zato veliki ljudi koji su bezobrazni imaju lepe i skupe stvari, pošto je za njih dobro da budu bezobrazni? Moj tata kaže da je dobar, je l' zato još vozi juga na gurku?
-Vidiš, ima tu istine, sine, ovaj dete. Uživaj ti u Deda Mrazu dok još možeš.
