Krčenje puta ka vrhu, gonjen buržoaskim poreklom ili bolesnom, kompleksaškom ambicijom.
Po nepisanim pravilima, bogatstvo i ugled u društvu se stiču generacijama, od sirotinje do aristokratije put je dug, treba biti strpljiv, evolucija traje. Za neverovati je da je i kod nas nekada bilo tako.
Ali mi pamtimo samo ove današnje tajkune i(li) mafijaše. Kod njih je trasiranje brzo i efikasno, bez skrupula. Doduše, ne stignu da ošaluju trasirano, uruši se put iza, napred kad-tad dođu do provalije, a natrag ne može.
Čukundeda je od nadnice kupio parče šume na Romanijskim vrletima, da bi pradeda isekao balvane i terao za Beograd kao građu, pa je otvorio stolarsku radnju i sklepao udžericu negde na periferiji, čak tamo na Dedinju. Deda se školovao u Prvoj muškoj gimnaziji, pa u Pešti, Kraljevina ga posla na Sorbonu, te postade pomoćnik ministra u Vladi. A onda dođe '45-ta i osorni skojevski komesar sa Durmitora, ''oslobodilac'' Beograda, proglasi dedu za kulaka i petokolonaša, strelja po kratkom postupku i useli se u njegovu kuću.
Otac je proveo život noseći teško breme izdajnika, lišen većine građanskih prava, a njegov sin danas jedva sastavlja kraj s krajem.
Komesarovi potomci osnivaju klanove po Surčinu i Jakovu i imaju dosta uticaja u današnjoj ''demokratskoj'' vlasti. Trasiraju. Do daljnjeg...
Neko zaglavi u slepu ulicu i tu se njegovo putovanje završava, neko uleti u kružni tok i tako kružeći ostane bez goriva, neko piči 130 na sat dok sluša Sinana, a neko lomi noge po neravninama dok ne padne umoran, ali bilo kako bilo svako od nas ima svoj put i ima priliku da bude Mrka svog puta.
Jebao si mu kevu kako si ga istrasirao. Ni Velja u Čačku ne bi bolje napravio. Krčio, ravnao, tabao, asfaltirao, obeležio linije, u krivini punu, preko mosta duplu, napravio ve-ce pored puta jer bude nekad sranja u životu, i proširenja da se odmoriš posle sranja, napravio prodavnicu da kupiš ladno pivo na +40 na vrelom asfaltu.
I dok se tako diviš kontrastu belih linija na crnom asfaltu i njegovom vijuganju kroz zelenu dolinu, jedno pitanje te baš pogodi u centar, posred one bele isprekidane: Koji si kurac trasirao kad auto nemaš?
- Prijatelju, došao si iz belog sveta, kao uspešan poslovni čovek, ovde u Pičku Materinu, daleko od familije sa kojom si izgubio svaki kontakt, u svađi sa jedinim, rođenim bratom, bez žene i dece, a kako si već ušao u sedmu deceniju verovatno ćeš bez njih i ostati. Došao si, podigao kuću od 200 kvadrata, ne računajući pomoćne objekte, iskrivio vrat seljacima dok halapljivo gledaju u ovu vilu na brdu i sad me, na sve to, pitaš kako bi bilo da podigneš još jedan sprat. Pa diži, prijatelju, samo kad otegneš papke ostavi kuću otključanu da se bar međedi i vukovi nasele u njoj.
