Možda je malo hiperbolisano, ali je dovoljno slikovito i blizu da opiše situaciju ispred noćnih klubova gde ti nikako nije dovoljna samo lična karta da bi ušao.
Posle višeminutne kontrole koja više liči na traženje potencijalnih terorista, želja za bilo kakvim provodom u tom klubu jednaka je želji Čukaričkog da osvoji Jelen Super ligu, ili želji zagrizlog štrebera da prepiše lagan kontrolni iz medicinske biohemije. Lagan, hehe.
-Dečko, lična.
-A, samo momenat, evo je.
-Pa gde si ti pošao bre?
-Pa da uđem...
-Šta, pokazao ličnu i aj unutra jel? A to što nosiš dva skakavca u gornjem delu trenerke, to da prećutimo, jel? Da prekolješ pola diskoteke i povadiš im oči, tebi super, sam' nek život ide dalje jel tako? Daj 'vamo te metalne zajebancije.
-Nemam stvarno ništa, evo predžepajte me... A tuče se i sam bojim.
-Da, da, da. Čuli smo mi svašta ovde. Jedan se gadio piva, pa ga nosila interventna na ispiranje. Gde ti radi otac?
-Moj?
-Za mog znam.
-A, pa radi u... On je stolar. Tako nekad privatno sa jednim čovekom...
-Majka?
-Domaćica. Mislim radi i kući, a i...
-Kakav si đak?
-Jaoj, školu sam završio, ima dvadeset godina.
-I šta sad, džabalebariš tu po gradu jel? Bolje da si pos'o neki naš'o umesto što bančiš tu po klubovima.
-Jel mogu sad da uđem? Devojka me čeka unutra. Molim Vas.
-Zna li devojka da se drogiraš?
-Molim? Nisam nikada ni video drogu uživo, a kamoli koristio. Šta Vam je?
-Meni nije ništa, već ti mi izgledaš malko naduvano. Ajde kod kolege na pretres polako, pa ćeš mu reći koja si krvna grupa i jesi li ikad dolazio u dodir sa zaraženim od hepatitisa.
-A hoćete i urin da vam dam možda, a?
-E, sad si ga najeb'o...
