San svakog penzionera dok mrzovoljno gleda u puno dvorište dece koja mu urlaju u parku kraj prozora .
Joj da je meni neka vlast, sve bih ja to proterao iz ovog parka dok je na snazi kućni red. Oka ne sklapam danima zbog ovolike dreke!
Šta je deda , šta vileniš? Pusti decu, i ti si bio mlad!
Šta deca to su konji! Samo motku pa udri po njima! A najviše onaj mali Darko sa trećeg sprata. Onog bih posebno s elanom tuko.
Nije to deda Darko. To je Dejan. Ma Dejan, Darko, Marko, ko da je to bitno, svi su oni meni isti!
