Je ona situacija kad po letnjoj žezi osetiš malaksalost od gladi i usred nepoznatog bloka nađeš pekaru u kojoj debela, znojna pekarka istovaruje sa pladnja vrele bureke, i dovikuje drugoj pekarki da joj doda lopaticu, ti gledaš scenu i ne znaš dal je ipak bilo bolje da doručkuješ sladoled, iz pečenjarskog dela se pojavljuje druga pekarka, za glavu viša i mnogo deblja i mnogo znojnija, noseći neku zarđalu špahtlu, ti pomisliš da je Tarantino postavio scenu za tebe, utom iza leđa čuješ vrata, neko ulazi, okrećeš glavu očekujući neko rešenje, bar nagoveštaj spasa... i tad ugledaš plavu zajapurenu stanovnicu bloka u duksu, visoku metar i šezdeset i tešku 90 kila, koja izgrokće pozdrav vitim pekarkama i zatraži pola kile bureka i litarski jogurt.
