Jedna od iritirajućih, ali hvala Bogu, retkih stvari u životu nesipavanog alkoholičara. Trenutak apsolutne perspektive i spoznaje sopstvenog debiliteta.
Sedeći tako u mraku i mazajući zadnjih pet grama margarina na CD Riblje Čorbe u sekundu sam shvatio koliki sam kreten kad se nisam setio da podignem onaj tiket sa 200 dinara.
Kada naglo osetiš šta se sprema, savršeno potrošiš ono malo vremena koje je preostalo do najgoreg, uspeš da dohvatiš cigare i "Žurnal", sedneš, postaviš sve na svoje mesto, nastupi neponovljivi miks straha, bola, zadovoljstva i olakšanja, a onda shvatiš da je od rolne guz papira ostao samo karton, rezerve nema, a poslednja alternativa u vidu ubrusa je nekih 7 metara daleko, iza dvoja vrata i najmanje dvoje ukućana....
