Nešto što smo svi mi iskusili. Čekajući da neko završi svoju, kako ti se u tom trenutku čini, predugu priču, da bi ispričao svoje neverovatno zanimljivo iskustvo, ti posle par minuta, koji su delovali kao sati, zaboraviš šta si hteo da kažeš. Narednih 10 minuta se nerviraš i pokušavaš da se prisetiš svoje priče. Bukvalno se osećaš kao da ti je lobanja prazna.
...
Marko: Ajde Lazo pričaj ti sad to što si hteo.
Laza: U, mamu mu, ni ne znam šta sam hteo više!
