Žena.
Ona domaća, prava, porodici privržena, ispravljač grešaka muškog dela bračnog para, malter koji dve bračne opeke drži na okupu. Jer, muško se lako zagubi u svemu tome bračnom, i oda se mračnom, idući kafanskom ivicom, raskućavajući skućeno. A žena k'o žena, od osmog do osmog, marta. Pegla joj je srednje ime, veš prefiks, kuhinja sufiks. I tako dok hoda kroz život, ona gazi, stopalom malim gotovo zanemarivim, a opet velikim za porodicu titanskim. Takvoj porodici ne treba anđeo, jer on je tu. A, jednog dana, kad joj Sveti Petar bude odškrinuo nebesku tavanicu, i on će se pokloniti:"Izvolite na ovamo, rajsko naselje, broj tajitaj."
- Što propade ona kuća? Zar ona žena nije držala tri stuba kuće? Kućevna domaćica što bi se reklo?
- Ma držala je ona, ali domaćin nije mog'o svoj stub da digne, ako me razumeš.
