Pojam koji dočarava apsolutno odsustvo duhovitosti,šarma,harizme i svega ostalog što je potrebno za pozitivnu atmosferu u društvu određene osobe. Inspirisan stihom pesme večitog dečaka i isto tako večitog narkomana, Robija Vilijamsa (otud i naziv benda Take That), označava osobu koja se jedina smeje sopstvenim fazonima i čiji se pokušaji da ispadne zanimljiva i duhovita uglavnom završavaju neprijatnom i bolnom tišinom (poput onih "haha,prešao si me,ta ti je dobra" filmova sa Benom Stilerom). I posle toliko godina ne prestaje da se oduševljava besmrtnim prostačkim replikama iz filmova Zorana Čalića i svime što kažu heroji iz pera vlasotinačkog zeta, bilo da je to Đoša koji svojoj ženi čita titl telenovele dok ova štucuje mindžu, ili Šojitj koji gura prst u uvo kad priča telefonom (umesto da ga gurne u dupe). Vrhunac zajebancije je fora tipa osam-nosam i ljuti-kruti. Prisustvo te osobe pri pokušaju da nešto smuvate vam je potrebno koliko i ajkuli rogovi.
- Gde ode ova,bio sam samo do klozeta,sve je išlo kako treba?
- Nemam pojma,samo sam ispričao foru o Ani Frank u gasnoj komori i ona se pokupi...
- E,nosi se i ti i tvoj tumor u humoru,čoveče!Sad ćeš ti da platiš njen Rauh sok od 200 kinti!
