Izbeglički kamp, oaza za pobunjenika, pravo mesto za svakog Selenićevog kentaura na točkovima, zgađenog i razočaranog svetom oko sebe, tuđinskim svetom. Veze sa tuđim svetom pucaju kao periodontalna vlakna pod polugom stomatologa koji se bori sa gornjom šesticom. Ogromne kamene ploče nižeš oko sebe, red po red, zidajući svoju branu kroz koju ne prolaze glupost, dosada, čemer i jad. Unutra nema previše mesta, ali ipak dovoljno da stane sve ono što je trebalo sačuvati, ono sa čime se može živeti, ono što će biti tvoj svet.
