Legendarna konstatacija koju je Popaj izrekao nakon što ga je onaj ološ podlo izradio; tako je naš omiljeni tamanitelj spanaća spoznao, a nama preneo, da situacije koje deluju kao ziceri lako mogu da postanu uvod u fijasko. A kako su svi Popajevi postupci u širem smislu bili upereni na osvajanje/odbranu/agagaga pičke, to se i ova njegova umotvorina ustalila kao uzdah očajanja zbog nepristupačnosti iste, koja se u stvarno životu manifestuje kroz ignorisanje, sprej, koleno i dečka karatistu.
Jurdišeš kroz klub, nezaštićena ženka je meta; pružaš joj ruku i zaustiš:
-Ćao ja sam...
Volšebno se tvoja šaka nađe okovana nečim što je evidentno evoluiralo iz ljudske šake, ali sad pripada kategoriji građevinskih mašina:
-Daso, vidim da si već upoznao moju devojku, pa red je da se i mi upoznamo...
Dok klimaš glavom i sve što on kaže usvajaš kao svoju novu filozofiju, posmatraš remek delo moderne umetnosti koje je napravio od tvoje šake i rezimiraš:
-Uuu, tvrd zid!
