Izraz koji je verovatno potekao od mađarskih imigranata u Vojvodini i njihovog ponekad tako simpatičnog "naherenog" izgovora našeg jezika. Koristi se za opisivanje sudbine stvari koja je izgubila svaku korisnu funkciju.
Jedne davne večeri, prijatelj mog ćaleta dosao sa porodicom da nas poseti u Zemun. Kada nas je u neko doba noći pristiglo vreme za rastanak, siđemo mi da ih ispratimo do kola, kad ono - njihova stara Buba neće da upali. Neće ni da čuje.
U donjem Zemunu, najveće uzvišenje kilometrima naukrug je nasip na kojem se nalazi stari deo Zemunskog keja, koji se uzdiže impresivnih metar i po iznad ostatka grada. Sa jedne strane je grad, sa druge - mutno Dunavo. Ovo mesto je bilo poslednja nada da Buba upali na "gurku", naravno uz nesebičnu pomoć Zemljine teže.
Nakon višestrukih rastavljanja i sastavljanja motora, produvavanja svećica, brisanja razvodne kape, proveravanja klema na akumulatoru, ručnog premeštanja položaja zamajca pred paljenje, pokušaja startovanja sa kablovima priključenim za drugi auto sa ugašenim motorom/upaljenim motorom na leru/upaljenim motorom pod punom turažom, oko 2 ujutro prijatelju Maksi je ostalo samo da izjavi:
"E, da nas vide ovi iz Folksvagena, dali bi nam počasni doktarat škole automehanicara za Bubu. Ako sada ne upali - pravo u mutno Dunavo"!
Harizmatično čedo doktora Ferdinanda Poršea je još jednom pokazalo da je čudesna mašina koja poseduje dušu i nakon ove pretnje je, istinu posle poluminutnog očajnickog verglanja, najzad upalilo.
