Mali od palube, koji još mnogo metaforičkih dasaka mora da oriba, morskih boljki povraćajući u mukama pregura, oluja preživi i talasa prevesla. Da prođe sito i rešeto i uprkos svemu ostane čvrsto na nogama. Baldisan i u ranama, ali nije važno, jer onda (i samo onda) može za sebe reći da je izašao iz ''pelena'' života. Do tada, ostaje balavac.
Svaka priča tog perioda je manje - više ista. Njegova takođe. Mlado momče bio, brada mu tek nicala. Valjda bio učlanjen u Komunističku partiju kao i većina, i tras. Iz Leskovca njega i brata. I još gomilu njih. Kamionima, k'o stoku. Prvo valda do Jasenovca, pa za Austriju, Mauthausen. Šlag na torti - rad u rudniku Gusen. Sunce ili sneg - ne pitaš se, već kopaš. Na hlebu i vodi. Četres' kila im'o, kost i koža bio. Brat mu u međuvremenu umro. Kada je izašao iz logora - izašao je iz pelena života. Posledice vidiš i sam. Svake noći se i na najmanji šum budi i plače. Misli streljanje. Ma tuga. Al' samo nek' on nama poživi dok može...
