Dokaz da te život stvarno mrzi i da ga zabole za tebe. Do tog trenutka sve savršeno funkcioniše, misliš da ne postoji niko jači, a onda... Epik fejl sopstvene vrste.
Subota. Sve je na mestu: šulja, frizurica, parfem Antonija Banderasa... Sve. Skockan si kao Pirs Brosnan u najboljim danima. Spreman si da večeras privedeš nešto. Zaustavljaš se ortakovim BMV-om iz '91., koji je prešao više nego Hanibal i Kartaginjani na putu do Rima, ali se i dalje drži i pali kod ribica. Ulaziš u klub, prepun dobrih komada za koje misliš da su tu samo zbog tebe. Provodiš do pola sata unutra. Gledaš oko sebe... Sužavaš izbor na onu crnku što te posmatra još otkad si ušao, i onu plavušu što baš i nisi obratio pažnju kako se zove, ali ne mari. Biće ipak plavuša. Vrši pos'o. Vodiš je do ortakove gajbe koju ti je pozajmio jer večeras jednostavno moraš jebati. Ne želi piće. Prelaziš na posao... Na brzinu skidaš sve sa nje, bez predigre i sličnih sranja. Primećuješ da je ovlažila k'o Čerapundži u kišnoj sezoni. To je to. Spreman si... Ali fali samo jedna stvar. Vršnjak odbija saradnju. "Ne, ne, matori, večeras ćeš bez mene!" Posle par bezuspešnih pokušaja reanimacije plavuša razočarano odlazi iz stana, mrmlja nešto na tvoj račun. Uostalom, nije te ni briga šta kaže. Sada ti je potreban samo konopac...
