Ženska glavo, jesi li ti normalna?
Imaš li uopšte predstavu koliko Santa Maria della Salute zahtjeva vremena za učenje?
Čemu to suzdržavanje da ne prsneš u smijeh na devetoj strofi Vere Pavladoljske? Bar me saslušaj do kraja.
Dobro - jesam malo zamuckivao na Mizeri... Šta da radim kad je Crnjanski zavrnuo, pa mi se misli spotiču. Sad bih mu nešto opsovao, al' neću. O mrtvima sve najbolje.
Da li je taj tvoj ženski mozak, neodmakao od Mike Antića, sposoban da shvati zašto ovo radim? Možeš li da zamisliš koliko me blam jede dok ti usred bijela dana nosim ruže na sastanak? Da li ćeš me sutra, kad kleknem ispred tebe i zatražim ti ruku, pogledati onim prezrivim pogledom kao kad si me gađala lavorom sa balkona dok sam ti pjevao serenadu pod prozorom, na početku naše veze, ti, ženo-ubico, koja se kuneš u romantiku?
- Sjeti se, Barbara...
- Ne mogu, pa da me jebeš!
Kada je prvo pismo koje dobiješ plave boje.
