Proces (danas) paradoksalan, sveden na debilan i apsolutno besmislen nivo, koji se sastoji iz toga da, ili učiš nešto što ti nikada u životu neće trebati, ili kada ti zatreba nećeš znati da ga primeniš.
Danas, jedina svrha učenja u školi je ocena, tako da ono što naučiš zaboraviš za maksimum dve nedelje, a i učenje je strogo teorijski, samo bubačenje lekcija koje su napisane tako da izgleda kao da su se autori trudili da budu što složenije, obimnije i teže za razumevanje, a takodje retko koja škola ima dobro razvijenu i isplaniranu praktičnu nastavu koja bi upotpunila i pojasnila "znanje" (tj. nabubanu teoriju).
Celuloza
1/3 celokupne biljne materije sacinjava celuloza, dok je 50% slobodnog ugljen-dioksida u atmosferi vezano za nju.
Pored drugih polisaharida, hemiceluloze, pektina, fenolnih jedinjenja (lignina) i glikoproteina; celuloza je glavni sastojak celijskog zida biljnog sveta. Celuloza je linearan polisaharid i predstavlja osnovnu skeletnu supstanciju celijskog zida biljnog sveta. Njenu strukturu cine 1,4-β-povezane-D-glukopiranozne jedinice.Organizacija molekula je u formi mikrofibrila, koji su izgradjeni iz paralelnih lanaca celuloze, medjusobno povezanih vodonicnim vezama. Prema nekim autorima u celuloznom lancu je ugradjeno i do 2000 glukoznih jedinica.Veci broj takvih lanaca izgradjuje celulozno vlakno, koje se naziva celulozna micela ili mikrofibrila. Micele imaju mikrokristalnu strukturu, koja se ostvaruje usled povezivanja glukoznih lanaca preko vodonicnih veza, u snopice odredjene orjentacije.Na pojedinim mestima micele moguca je pojava amorfne strukture, tj. da se celulozna vlakna rasporedjuju bez nekog reda i pravila. Ovaj amorfni deo celuloznih vlakana doprinosi njenoj elasticnosti.
Opsti otpor prema hemijskim reakcijama prepisuje se celuloznoj vlaknastoj strukturi. Vecina reagenasa ne moze u potpunosti prodreti kroz povrsinu vlakna, tako da se reakcije uglavnom i odigravaju na spoljnim -OH grupama.
