Pojava koja zahvata žensku populaciju. Totalno isključivanje iz okruženja i potpuna koncentracija na Turke u malom ekranu.
Nanizati, bilo protivnike, bilo uspehe, pritom poštujući proceduru nismo rod - snažno kad je važno. Jen-dva-tri-četir, opala, eto glatke tranzicije iz epizodne uloge u presudan faktor na terenu. Fibonači - ponosan je.
Košarka je, jasno, primarno podneblje ovog slenga, ali njegova primenljivost je vrlo široka i u svakodnevici - jer i život je pun izazova, na crtu se uglavnom mora izaći. Tu su bitni iskustvo i sreća, međutim, kada se jednom nalepi kombo, ruka se sama namešta, nekom višom silom prilike uspostavlja se konstanta i šansa za preki kraj niza sve je bleđa. Uostalom, što je serija duža, utoliko je i sigurnija, istrajnija, tako nam kazuje zlatno pravilo poretka svemira i latinoameričke V produkcije. A i nije džabe ono geslo da Fortuna prati hrabre.
Kurva je do duše.
- Bugija sretaš li?
- Ma nikako, pustio je lik korenje u Norveškoj, nema ništa od toga.
- E? Otkud tamo?
- Čujem šatro baštovaniše, kao, vrtlar i to, ustvari opslužuje izanđale buržujke po kućama. Pare samo pljušte, a on od parcele do parcele.
- Ušao u seriju lik.
- Bukvalno.--------------------------------------------------------------------
- Mićićka, hajde da te častim, evo ti jedna mršava četvorka, da zasenimo ove tri trojčice. Šta kažeš, hm? Pa ko zna, možda se malo izvučeš na polugođu hehe.
- Nemojte profesore, hvala vam, ali baš sam ušla u seriju nekako, osladile mi se trojke.
- Pa ne, ja ne mogu...
