Vlasnik škole karatea iz Velikog Rita.
Splinter : Jesu svi tu ?
Sadnokan : Fale, Donatelo i Rafaelo !
Splinter : Pa gde su, majku im ciganjsku !
Sandokan : Odvela ih milicija, krali kablovi za bežičnu telefoniju.
Splinter : Jesu priznali ?
Sandokan : Posle dva šamara, priznali i za apateku i zadružni dom.
Splinter : Ništa nisu naučili na trenizi. Nikad od njih ninđe! Da krenemo: ič, ni, san, ši ...
Pa šta ti prljavi glodare zamišljaš uopšte, da si možda majstor borilačkih veština, jel? Šta sensei uopšte znači?
Ceo detinji vek sam proveo obmanut, izigran i prevaren dok konačno kroz akademsko obrazovanje nisam došao do zaključka da si jedan običan Mirko Cvetković. Kako te samo nije sramota, da četiri mlada momka eksploatišeš koji svakodnevno stavljaju glavu u torbu za ugroženu nejač, dok se ti prijatelju gostiš, kupiš kajmak i glumiš menadžera. Jesi im ti menadžer možda, koji si kurac? Znam ja, običan prodavac magle, eto to si ti! Mišu jedan prepredeni, sprco si sedamdeset godina, a u jednoj epizodi sam video čak i kako ga gnječiš krišom na Ejpril. Imaš li grama duše, pitam te? A i ovo ću reći da sam kao mali imao šolju za sok sa ištampanim tvojim likom, kačket i čarape a evo sramim se sad.
Nadam se ološu da nećeš dugo poživeti još, voleo bih da te Oroku Saki iznabada ljudski ili da ti Kejsi Džons otvori glavu bejzbolkom, bezbožniče jedan!
Hamato Joši se okreće u grobu! Pu!
Pisano za Mizantropu dva.
