Mozak kaže da, ali ostatak tijela kulira. Prsti ne slušaju mozak i nemaju dovoljno snage da pritisnu mali "x" u desnom gornjem uglu, te na taj način otpočnu proces udaljavanja od kompjutera (a približavanja svemu ostalom, samo ne knjizi), kapci se blago sklapaju, svaka koščica, unutrašnji organ, milimetar (kvadratni) kože i dlaka na glavi bole, tako da je bilo koja funkcija onemogućena, a psihičke poteškoće su, naravno, neizbježne.
Nema veze što sutra imam 2 kolokvijuma, koja moram proći da bih imala uslov za ispit, ispitni rok sledeće sedmice, 100 briga i nevolja, ja opet ne mogu da učim.
Pa zapravo, evo sad ću, čim dovršim defku.
A: E, jesi li ti vežbala one anhidride?
Ja (u čudu): Nisam još došla do toga, evo sad ću.************************************
Mama (na telefonu) : Pa dobro mala, što se ti ne javljaš nikako?
Ja (nervozna) : Ma pusti me, učim, nemam vremena!
Mama: Dobro, dobro, samo ti uči.
Ja- opet na komp, učiću za 5 minuta.
Učiti, kao lečiti se, nikada nije kasno... Samo je ponekad pespotrebno.
Misaoni glagol
*zvrc,zvrc* *Pip*
"De si Mare ortak šta radiš?"
"Evo spremam sobu,Reci?"
"Ajde sa nama večeras do splava kažu biće ludnica,dolaze sinan,jašar i Šeki Turković"
"ne mogu, Učim"
"Važi, znači u 10 da si kod stanice"
