Pojava koja se dovodi u vezu sa uplivom enormne količine adrenalina koja nekada opravdano posluži kao pokretač, ali u većini slučajeva predstavlja pokušaj imitacije uspelih adrenalinskih preobražaja stvarajući kontra efekat i pozersko- geački čin.
Ovi momenti su najčešći u sportskim dešavanjima, subjekt se udara po prsima otvorenom šakom ili pesnicom u predelu srca sa željom da dokaže da ima srce kao Ričard Lavlje Srce ili kao Tanasko Rajići golim prsima ide na sablje i topove i sve to u pravcu posedovanja hrabrosti. Međutim, otvara se sumnja da je u skladu sa pravilima ponašanja da li bise isti drpali za muda kao Džekson, pokazivajući da su im tolika da ne mogu stati u šake.
Ovaj čin gubi na izvornoj vrednosti, jer se njegova primena proširila i na neobjašnjive situacije, pogađanje pesme u kafani, muvanje dobrih riba, prevare, useravanja, prikazivanju lažnog patriotizma i sl. i sve to je propraćeno udaranjem u prsi junačke u stilu Novaka Đokovića i kricima: '' Idemoooooooooo'' '' Opaaaaaa'' '' Vamosssss''( ne znam zašto).
Stvaranje pogrešno usmerene energije izaziva transfer blama kod okoline koja vidi klasično bespotrebno prženje i neuspele pokušaje pretvaranja u Hulka, Vilijema Volasa, Feliksa Baumgartnera, Bata Živojinović... i proizvodi hroničnu iritantnost prema posmatračima.
