Narodno verovanje da ako zagrmi zimi, odnosno oko Savindana, da će biti rata. Zapravo u to staro doba to je imalo savršenog smisla, jer ako grmi zimi biće loša godina, nemaština i valja nam ratovati ne bi li kakvog plena zarobili.
Danas, kad nemamo neprijatelja (kog smemo da pogledamo popreko) ovaj izraz gubi smisao. Mada i nije grmelo zimi od 99ete, jest, ko da ovi gore smeju da gađaju gromovima faktor stabilnosti na Balkanu. Kao zaostavština predaka izraz se održao i danas se koristi u fazonu "šta će biti kad se ovo zbilo".
- Izvinite, kolega, možete li molim vas da mi namažete ovu kremu protiv alergije?
- Aha, gde?
- Evo, tu u mračnom sobičku, samo dobro utrljajte tu ispod guze. Ujeo me pauk ne mogu da dohvatim, zateže me od botoksa. Evo nagnuću se ja preko kopir mašine...
- Tako?
- Da.
- Dobro?
- Da, da!
- A!
- O! Kolega, kako ste tvrdi!
:Udari grom na Svetoga Savu kad mu vreme nije, jebao sam ježa u leđa!: - Ćut tu, ne ruši mi koncentraciju!
Mesec dana kasnije...
- Ženče vidi šta ti mužić doneo za 8. mart!
- Poserem ti se na ružu! Potpišide ovde i ovde i ovde i ovde...
- Jesu li ti svrake popile mozak!? Kakav bre razvod?!
- Ujeo me pauk, nisu svrake...
