Nevidljivi entitet nalik "uličnoj školi", od koje se pak strukturalno razlikuje po tome što nije za bučne i opasne već za tihe i snalažljive. Tajno znanje koje ovo bratstvo čuva je prastari ljudski problem- "Kako se i bez alata i bez zanata ugodno situirati?" Odgovor je metodom Ugrađivanja. Metod Ugrađivanja je način da se iz situacije izvuče maksimalno koristi uz minimalna ili pak nikakva ulaganja, ekonomski perpetuum mobile. Učenje počinje od najranijih dana a samo retki stignu do Više Ugrađevinske Škole (VUŠ).
Početni stepen proizvodi najmanje materijalnih dobara ali opet srazmeno dobu:
-"Evo sine 150 dinara ajde otiđi kupi mami cigarete."
-"A neeee... Mama, igram se sada!"
-"Hajde, nastavices kad se vratis."
-"Dobro ali onda cu kupiti sebi kesicu sličica... ustvari dve kesice."
-"Dobro ajde, samo kreni više."Drugi stepen donosi veća materijalna dobra ali i želje rastu. Često se javlja u vidu "Ako može njoj/njemu, mora i meni" u odnosima u porodici i neretko ima formu ucene ili prebacivanja u "više voliš ______ od mene" obliku . Karakterističan je za tinejdžere, ali ne isključivo:
-"Sestra dobila novi kaput?! Pali ćale stojadina, idemo do radnje, ja u ovoj jakni više ne izlazim napolje! Nije mi jasno kako je možete voleti više od mene!!!???"
Do trećeg stepena dolaze samo majstori svog zanata, najvredniji i najposvećeniji učenici VUŠ-a. Ulaže se malo ili ništa a zauzvrat se dobija mnogo. Statistika pokazuje da je treći stepen VUŠ-a veoma blizak sa politikom i krupnim biznisom. Dijalog postaje već suvišan, latentnost nepotrebna, jer svi prepoznaju majstore VUŠ-a. Ne znači da su to naredbe... pre prijateljski saveti.
-"Konobar! Ovo sve što smo pojeli i popili stavi na račun (državne) firme!"
-"Prebaci ti tamo malo tog materijala sa koridora 10, sve Milutinka kad s vikendice u nabavku ide odere tabane... da se to asfaltira...i do sutra to već da bude..."
