Tripoznost mozgovno deficitnih o sopstvenoj predrkanosti i bogotačkim potezima i razmišljanjima.
Super zajebanu stvar misli da je učinio ('ajde!), dig'o nos k'o Isidora Bjelica kada bi gledala u golubove, al' prc - to što si ograničen si k'o terasa, ti omogućuje da ispadneš iz konkurencije za bogotačku ekipu.
Više imaš mogućnosti da igraš levog beka iza direka, pa me zanima zašto onda i dalje smatraš da si jebeni Džordž Best?!
Mirko: "'De si, Čedo, dao te bog videti?!"
Petar: "Jeb'o te i on i ovi njegovi službenici, da znaš...!"
Mirko: "Čekaj, polako, smiri se, šta se desilo?"
Petar: "Ma, pusti, ne pitaj me ništa...!"
Mirko: "Kakvo je to raspoloženje, zar ne treba da budeš srećan, dobio si sina, majku mu?"
Petar: "E, tu leži i deo problema...! Znaš da smo dobili novog popa, malog Sretinog, Mitra Jebača?!"
Mirko: "Onaj mali Sretin?!"
Petar: "Da, jeste, završio bogosloviju, pa se vratio međ' stado koje je k'o crna ovca napustio! Ne mo'š da veruješ kol'ko mi je para uz'o za malog, a samo pročit'o nešto i polio ga vodom, a ja ga kup'o pre nego što smo krenuli! Navukao mantiju i odma' misli da je u'vatio boga za batinu! Nije do mene, nego, ovi moji navalili, sada moram mesec dana da dirinčim samo da se povratim!"
Mirko: "Au, kakav izrod! E, a koje ime ste dali malom?"
Petar: "Navalio deda da se zove Bogoljub, a za to ću mu se tek krvi napiti!"
