U skoro svakom gradu postoji jedna. Najneutralnija među ulicama. Na nekom sporednom mestu, na međi između dve gradske četvrti, ponekad i blizu reke. Često ni najiskusniji taksista u gradu ne zna gde je to. Raj za izgubljene duše i borce za ljudska prava.
Kad gradski oci ne mogu da se dogovore koje ime da nadenu nekoj ulici, oni je ovenčaju slavom narodnih heroja. Kad ne mogu da se dogovore iz koje bitke će uzeti heroje, niti iz kog rata, oni jednostavno upotrebe taj sveobuhvatni naziv: narodni heroji. To ime kao da umiruje gradsku užurbanost, vraća u prošlost, opušta.
A: Za kog navijaš?
B: Ni za koga. Ja stanujem u Ulici narodnih heroja.
