zagovnano do krajnjih granica
kada radiš kao konobar u kafiću i odjedared uleti grupa od petnaestak trećaka koji su na dnevnoj ekskurziji i treba im WC...
za njima ulazi učiteljica i govori ostalima evo deco ovde imate vodu... kod ovog čike.. i onda uleti njih jos 25 sa flašicama...
fiksiran- sledećih pola sata puniš flašice..
(učiteljica je neka ekstra riba koja je naručila duzi s mlekom i od tada nije ispustila mobilni iz ruke...)
i kada nakon 38 minuta svi konačno izadju... i ti rešiš da sipaš jedno pivce i zapališ pljugu da se malo smiriš i da se izluftira galama... ulazi nesudjena ljubav tvog zivota inače gazdina riba upućuje ti mlak pogled i odlazi ka WC-u...
povlačiš dim onako zagledan u njenu siluetu i razmišljaš: uobrazila se zadnjih pet godina kao i da ne sere... i tu ti se ledi dim cigarete u plućima...
skačeš iz šanka... niz hodnik... brzo... klizaš se po prosutoj vodi, tačnije lokvi... zaustavljaš se nekako pred vratima WC-a taman na vreme da ti kvaka razvali muda a mlaz neke žute tečnosti poprska nove mukom zaradjene starke i bele farmerice.. dok padaš kapiras da tvoja ljubav povraća kao crevo od cisterna za gašenje pozara...a krajičkom oka dok treskaš guzicom na mokre pločice- izmedju njenih nogu u daljini, u WC-u, opaziš gomilice govanaca raznih tekstura kako vire iz WC šolje i šepure se po pločicama, i kapiraš kako niko od onih mališana nije mogao da dohvati plovak vodokotlića koji- TI nisi popravio i vezao vrpcu...
tada znaš da si ultra usrao i da ti je vreme da menjaš posao...
EPILOG: mnogo godina kasnije saznaš da je ta žuta tecnost koju je ONA povraćala bio pire od kuvane bundeve...
