Posprdno pitanje upućeno sagovorniku koji spletom okolnosti na licu ima veliku bubuljicu. Veličina i odvratnost iste često mogu biti povod za kreativnu podjebljivost čitavog društva. Za to vreme nesrećniku, vlasniku bubuljice, ostaje samo da žali što je kod kuće nije probušio žaračem za kamin nego mora da je fura do kraja večeri.
Darko:Mare, imaš nešto na čelu.
Mare: Znam brate, bubuljica.
Darko: Nemoj da zajebavaš! Meni se učinilo da ti je mlađi burazer šarao markerom po čelenci.
Mare: Ma pusti, znaš kako boli...
Darko:Ne znam i ne želim da znam. Ume li da govori?
Mare: Što me bre jebeš, potkožna je nisam smeo da je stisnem.
Stanko: Pa kad si cava, ovako moramo da nađemo i za nju jednu stolicu u kafiću, glupo vas dvoje da sedite na istoj stolici!
Darko: A odakle ti? Mislim, ne može to preko noći da poraste, to mora da se gaji i neguje.
Mare: E, odoh kući!
Stanko: Nemoj brate, možda se sažale na tebe pa nas puste u klub za dž!
Darko: A možda nas i stave u karantin kad vide kakvo čudovište tu raste!
Plus bate :)