Krajnja posledica kod ljudi kojima je životni moto: “Što jednostavno, kad može komplikovano”. Jer neke stvari su, da kano ono kažemo, rođene da se rade kratko i jednostavno, bez nekog velikog pametovanja i ustezanja. Što na um, to na drum. Ako kreneš da palamudiš, da sagledavaš stvari iz više uglova, i ako kreneš da analiziraš raznorazne “Šta bi bilo kad bi bilo” scenarije, onda ode mas’ u propas’. Tebe niko neće da sačeka da se smisliš i kažeš dal’ “Oće kaki, neće kaki”. Nije to potezna strategija gde možeš da sedneš I razmisliš dobro pre nego povučeš potez bato, eh da je samo tako, pa gde bi nam bio kraj.
Dan prvi…
-Joj, pa ne znam kako da joj priđem, dal da kažem zdravo Marija prvo, ili samo zdravo, da je ne zbunim odakle joj znam ime...Dan drugi...
-Ne ne, smislio sam, reći ću samo zdravo...Pa kad odgovri, onda ću da joj kazem jesi ti beše Marija...Dan treći...
-Uh uh, gadna je ovo situacija, može da pomisli da sam neki posesivni manijak ako joj znam ime, bolje da joj ne kažem ime...Dan četvrti...
-Ustvari, ipak ću da joj kažem ime, to će da je obraduje sigurno i da joj stavi do znanja da sam se raspitiv'o o njoj i da znam nešto o njoj unapred... Ma to mora da joj imponuje garantovano, sigurno je i ona ovako stidljiva ko ja...Dan trista osamdest i šesti...
-Uh brate, što sam se sinoć kresnuo sa onom malom Marijom, brateeee, riba je živa vatra, nema kod nje mnogo priče, odmah se prihvatila na pos'o, ako me razumeš...
-Ali, pa ja, mislim ja...pa ja sam se u nju zaljubio, pa ja nju volim, pa ja sam hteo da joj priđem ali sam se plašio...Pa kako si mog'o...
-E brate, ma ko ti kriv kad si poč'o da se ustežeš i umot'o si se ko mače u kudelju...Sledeći put, pusti vršnjaka, nek on malo misli umesto tebe, zdravije je...Možda nešto i uradiš...Ovako, pozdravi desanku...
