Rečenica koju uzviknu u sebi(ponekad i naglas) ljudi koji pate od karakteristične fobije. Naime, oni se neosnovano plaše da će, ako se ne nabiju pored vrata četiri stanice ranije, zauvek ostati u autobusu. Fobija uglavnom ide u paru sa fobijom od ostajanja napolju zauvek, pa je nemoguće skloniti osobu sa stepenica jer odbija i da na trenutak izađe napolje. Od bolesti uglavnom pate niski ljudi i sve babe, i u slučaju da napad dobiju u ranim jutarnjim satima ili oko tri po podne, postaju najomraženija vrsta korisnika gradskog prevoza. Pokazuju izuzetno razvijene sposobnosti traženja bubrega laktovima i gaženja čistih patika, visok prag trpeljivosti povratnih udaraca i nadljudsku snagu koja im omogućava da uvek stignu do cilja.
Primeri se nalaze na linijama 511, 56, 51, 23, 37, 58 i 88 svakog jutra oko 8 od Banovog Brda(Čukaričke padine) do mostarske petlje.
