Jedan od onih ortaka koji bi hteo da uspe u nečem, posvećuje se tome, ali jednostavno ne ide mu. Društvo poštuje njegovu upornost, ali im nije jasno zašto to radi, kad jednostavno nije kalibar za to. Kad pije pivo on se trudi da popije 7-8, nekad mu i uspe, ali je mrtav pijan već posle trećeg. Konstantno učestvuje na terminima za fudbal, uvek se ljuti kad ga ne pozovete, čak ga je trenirao kad je bio treći razred osnovne (to stalno napominje), međutim svi ostali na terminu su svesni da on ne zna da ga igra. U fast fudu uvek naručuje maksi gurmansku pljeskavicu, uz obavezno malo više ljutog, ali uglavnom pojede malo više od pola.
Inače za neupućene, Dragutin Topić je srpski atletičar, i večiti olimpijac. Učestvuje na olimpijskim igrama već 20 i kusur godina, i nikad nije imao neki zapažen rezultat. Najveći uspeh mu je mu je zlato na prvenstvu Evrope u Splitu, i to za vreme bivše nam zajedničke države, i juniorski rekord, postavljen u Bugarskoj, ovog puta prvenstvo sveta. U karijeri se čak bavio i košarkom. Svaka čast Dragutinu Topiću, ali je glupo da država finansira stalno njegove odlaske na igre, i to u poznim sportskim godinama, a nekim drugim perspektivnim olimpijcima ne može bar ni neke minimalne uslove za trening da obezbedi.
